Celoga života sam radila u kancelariji. Dane sam provodila za računarom i zbog toga me je svaki dan mučio užasan bol u leđima. Znate kako to ide kad sedite po ceo dan, povijenih leđa, i tako satima. Kako bi dan odmicao, bol je putovao na gore i zahvatao i vrat. I tako me je svaki dan mučio i bol u leđima i bolovi u vratu. Postajala sam sve nervoznija. I na poslu i kod kuće. Po povratku sa posla, krenula bih da radim nešto po kući, da perem posuđe, da obrišem prašinu i nakon par minuta bol bi počeo.
To znači da osim što na poslu nisam postizala sve što sam htela, nisam ni kod kuće. I tako se nastavilo sve do penzije. Obradovala sam se što više neću da radim što je zapravo tužno, jer sam zaista volela svoj posao, ali to je bilo zato što sam mislila da će bol u leđima i bolovi u vratu prestati. Međutim, pogrešila sam. Bolovi su ostali.
Ovako je pre izgledao moj dan: Svakoga dana bih ustala, i nenaspavana zbog bolova u toku noći, počela da spremam stan. Taj dosadan bol u leđima bi se ubrzo ponovo javio i onda bih stala sa kućnim poslovima. Sve je ostajalo nedovršeno. Ni muž ne bi mogao da nadoknadi to što ja ne radim po kući jer pati od diskus hernije. Zbog diskus hernije njega je mučio konstantan bol u donjem delu leđa, bol u krstima, kao i bolovi u nogama. I tako mi je kuća bila neraspremljena.
Bilo me je sramota da pozovem prijateljice u kuću, a nisam zbog bolova da izađem sa njima u šetnju, pa ni na kafu. Najteže mi je bilo što nisam mogla ni da vodim unuke u park, u Zoo vrt, nisam mogla ni da se igram sa njima, a tome sam se najviše radovala kad je u pitanju penzija. Nikad sebe nisam doživljavala kao dosadnu baku, kao onu usporenu baku koja se stalno žali da je boli čas ovo čas ono, i koja ne može ni da čuva svoje unuke. Najiskrenije, bol u leđima mi je zagorčavao život i baš sam se osećala poraženo.
I dok sam tako ležala na krevetu, jer između ostalog zbog bolova nisam mogla ni da spavam, i gledala u plafon razmišljajući o tome na šta mi se život sveo sad kad zapravo imam vremena da u njemu uživam, pala mi na pamet moja prijateljica Slavica. Primetila sam da, iako smo isto godište i iako smo radile isti posao, da se Slavica skoro nikad nije požalila ni na bolove u vratu ni na bol u leđima. Ma, ni na kakav bol. Pogotovo u toku poslednjih godinu dana.
Pozvala sam je telefonom i pitala kako je moguće da je ne muče nikakvi bolovi i ona mi je odgovorila: ,,Razbibol’’. Prvo je nisam razumela, a onda mi je objasnila da je to potpuno prirodan biljni gel koji je njoj rešio sve probleme sa bolom u kolenu. Rekla mi je da prosto moram da ga probam jer je jedini preparat koji ima toliko visoku koncentraciju prirodnih aktivnih supstanci, i ja sam ga sutradan ujutru naručila sa sajta https://ovotaris.com/razbibol .
Čim mi je stigao, otvorila sam ga i namazala Razbibol tamo gde me boli. Istog trenutka počeo je prijatno da mi hladi kožu i osetila sa kako se bol povlači. Čim sam namazala Razbibol osetila sam olakšanje. A nakon par minuta krenuo bi da mi greje bolno mesto i bol u leđima i bolovi u vratu su nestali. Prosto neverovatno! Oduševila sam se kako brzo deluje.
Sada ponovo mogu da uživam u životu i iskoristim slobodne dane kako sam oduvek zamišljala. Ponovo mogu da podignem unuke i da se igram sa njima. Moj društveni život se takođe poboljšao i više mi nije problem ni po nekoliko sati da budem aktivna sa mojim drugaricama.
Što se tiče muža, i on je probao i oduševio se Razbibolom! Kaže da su svaki put diskus hernija i bolovi u nogama nestali, i to za nekoliko minuta. Ipak, rekla sam mu da će morati da naruči svoju tubu Razbibola. Jer ja uvek svoju nosim sa sobom, u tašni, za svaki slučaj. Ne pristajem više ni na kakav bol!
Dragica Rakić, 61 godinu