Ovaj tekst će vam objasniti kojim redosledom treba nanositi make up proizvode na lice, kako ih naneti i kako oabrati boju koja će vam odgovarati.
Bez dobre pripreme lica nemoguće je dovesti šminku do savršenstva, zato je jako bitno da svakog dana negujete svoje lice. Bez obzira na tip kože hidratacija lica je jedan od najbitnijih koraka do lepe i zdrave kože.
Korak po korak do savršene šminke
- Svakog jutra posle umivanja i vaše klasične rutine čišćenja lica namažite hidratantnu kremu. Pored hidratacije da biste sačuvali kožu o štetnog zračenja sunca i leti i zimi neophono je da koristite proizvode sa SPF-om. To mogu biti kreme a i sam puder uglavnom sadrži SPF.
- Kada koža upije sve to prelazimo na prajmer. Prajmer omogućava tečnom puderu da se ne vezuje za kožu već za taj produkt i pored toga čini površinu naše kože glatkom i spremnom za dalje šminkanje.
- Kada završimo sa pripremom prelazimo na šminkanje lica. Prvo se stavlja tečni puder. Boju tečnog pudera ćete odrediti tako što ćete malu količinu tester proizvoda naneti na predeo vilice i razmazati. Nemojte isprobavati pudere na ruci jer često nije identične boje kao lice. Pored toga morate obratiti pažnju na podton vaše kože. Ukoliko je žut onda vam neće odgovarati puderi za kožu sa rozim podtonom.
- Korektor nanosimo posle pudera zato što on može već i sam prekriti odredjene nepravilnosti pa ćemo tako sprečiti bespotrebno trpanje proizvoda.
- Da bi sve to ostalo u mestu bitno je da koristite puder u kamenu ili prahu i nanesete ga preko celog lica u jako malim količinama.
- Kao i kod lica, da bi šminka na očima izgledala bolje jako je bitno naneti prajmer za senku.
- Posle toga nanosite senke za oči. Prvo nanesite senku u unutrašnji ugao oka, zatim senku kao tranzicionu boju i konturisanje u pregib kapka, zatim na pokretni deo kapka pa na kraju u spoljašnji ugao tzv. V ugao.
- Posle senki nanosite eyeliner ukoliko želite i zatim ukoliko postoji potreba za tim uvijate trepavice i nanosite maskaru.
Konturisanje ili senčenje lica
Što se konturisanja tiče prvo da objasnimo kako a odaberete nijanse proizvoda. Bronzer mora a ima hladni podton jer jedino tako možete postići stvaranje lažnih senki. Bronzer ne sme imati šljokice jer one reflektuju svetlo a poenta njega u konturisanju jeste imitiranje senki. Nijansu je jako lako odabrati, treba a bude 2 nijanse tamniji od vašeg pudera.
U zavisnosti od prilike i ličnih preferenci, hajlajter može biti i mat ali se preporučuje da ima šimer jer će tako najbolje reflektovati svetlo. On može biti sa rozim, zlatnim, žutim, braon podtonom.
Gde se nanose bronzer i hajlajter
Bronzer je na slici označen tamno braon bojom, rumenilo rozom a hajlajter krem bojom.
Koliko god da se nanošenje boje na usne čini lako, postoje određeni trikovi koji će izvući najbolje iz šminke na njima. Boje sa hladnim podtonom čine zube beljim. Prvo je potrebno da pripremite usne tako što ćete redovno raditi piling i pre šminkanja nanećete neki hidratantni proizvod.
Ukoliko želite možete naneti prajmer na usne, on će popuniti linije i ruž će izgledati puno lepše nego bez njega. Zatim iscrtajte usne olovkom u istoj ili približnoj boji ruža/sjaja. Predlažemo da olovku naneste preko celih usana. Posle nje ide ruž ili sjaj.
Ukoliko želite da vizuelno povećate usne iscrtaćete ih uz spoljašnju liniju svojih prirodnih usana, pored ovoga sjaj dosta pomaže u vizuelnom povećanju. Ukoliko želite da ruž duže ostane u mestu stavite papirnatu maramicu preko usana i bezbojnim puderom u prahu predjite preko njih.
Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao u osnovima šminkanja.
Autor teksta: “Redosled nanošenja šminke, gde naneti i kako odabrati boje” – Ilona, Makeup by Ilona
_____________________________________________________________ Svi tekstovi i kompletan sadržaj na portalu Lepotica.rs napisani su samo u informativne svrhe i nije zamena za stručni savet. Portal Lepotica.rs ne pruža medicinske, psihološke niti bilo koje stručne savete i sadržaj tekstova na portalu ne predstavlja mišljenje autora i nije zamena za stručno mišljenje, te portal Lepotica.rs ne može preuzeti odgovornost za eventualnu štetu nastalu korišćenjem informacija iz sadržaja tekstova.