Uz ostale luksuzne sastojke poput kavijara i bisera, zlato je poznato kao sastojak koji se sve češće koristi u kozmetički proizvodima za negu lica. Ovaj dragoceni metal ima navodna anti-age svojstva i druge benefite za kožu. Kako je cenazlata visoka, a samim tim i cenabeauty proizvodi koja ga sadrže, u nastavku istražujemo da li “zlatna” kozmetika ima učinak u skladu sa cenom.
Nega zlatom kao tradicija
Od drevnih vremena, Egipćani su koristili zlato u kozmetičke svrhe, kako bi izgledali mladoliko. Istoričari tvrde da je Kleopatra spavala svako veče sa zlatnom maskom na licu, za lep ten koji ne stari. Takodje, ovaj dragoceni metal je hvaljen vekovima u Grčkoj i Japanu kao sastojak koji leči upale kože, usporava proces starenja, zaceljuje oštećenja od sunca, simuliše proizvodnju kolagena, i umornom tenu vraća blistavost.
Tradiciju po strani, postoje stvarni razlozi zašto je zlato dobro za kožu, ali tu je i problematika koja se tiče njegove efektivnosti kada se nanosi topikalno na kožu. Kako je pojava “zlatne” kozmetike u anti-age eri uzela maha, a njene cene idu i do 700$ po proizvodu, otkrivamo vam da ipak “nije zlato sve što sija”.
Efekat zlata na kožu
Zlato ima antioksidantna i protivupalna svojstva kada se nanosi na kožu – smanjuje upale, crvenilo i štiti kožu od štetnog dejstva slobodnih radikala koji vode do bora i oštećenja DNK ćelija kože. Ipak, količina u kojoj se čestice zlata nalaze u kremi ili serumu zaista nije dovoljna da biste i posle nekoliko pakovanja kreme sa zlatom videli obećani efekat. Takodje, naučne studije koje dokazuju efekat zlata na kožu su malobrojne i nepotpune, stoga je efekat zlata na kožu veoma upitan.
Povezano: Borba protiv bora – hijaluron, elastin, kolagen, retinol, vitamin C
Pošto se u većini kozmetičkih proizvoda i tretmana lica, česitce zlata nalaze u nano formi – mikroskopski sitnih čestica, suspendovanih u tečnosti koja se naziva koloid, ono ne čini ništa osim što vaša koža izgleda blistavije. Jer ove čestice deluju tako što reflektuju svetlost – a to možete postići mnogo jeftinijim iluminatorom ili hajlajterom.
Reč dermatologa
Dermatolozi otkrivaju da će “zlatna” kozmetika učiniti vaš ten sjajnijim i osveženijim, poput filtera. Ali to je više estetski deo, nego negujući. Par čestica zlata u kremi ili serumu nemaju moć da zategnu kožu ili deluju protiv starenja. Osim toga, zlato nije ništa bolji antoksidant od zelenog čaja, vitamina C, resveratrola i drugih mnogo pristupačnijih beauty sastojaka. Mi vam predlažemo Skinology serum sa vitaminom C za efekat blistavosti kože.
Povezano: Najbolji antioksidanti za vašu kožu – Šta tačno rade?
Presuda – DA ili NE?
U najboljem slučaju – zlato neće učiniti ništa za kvalitet kože, osim što će joj dati malo sjaja, što je više make-up efekat, a u najgorem slučaju – može izazvati alergiju, jer je ovaj dragoceni metal čest alergen. Ako imate inače alergiju na zlatan nakit, ne koristite ni kozmetičke proizvode koji ga sadrže.
Ono što prodaje kozmetičke proizvode sa zlatom jeste vizuelni i taktilni užitak koji oni pružaju – mali svet luksuza spakovan u elegantnu bočicu po visokoj ceni. Sledeći put kada naiđete na tretman lica čistim zlatom za koji morate odvojiti veću sumu novca, ili sličnu kremu – imate na umu ove činjenice dermatologa i stručnjaka. Radije uložite u kvalitetan anti-age proizvod baziran na proverenim sastojcima koji imaju dokazano dejstvo na starenje, poput retinola, kolagena, hijalurona itd.
Zato zlato ipak nosite kao nakit!
Ako ipak želite da se povremeno počasti malom dozom luksuza – preporučujemo vam veoma pristupačnu zlatnu masku-foliju korejskog brenda MBeauty.
Pročitajte još i: Zašto kvalitetna kozmetika ne može da bude jeftina?
_____________________________________________________________ Svi tekstovi i kompletan sadržaj na portalu Lepotica.rs napisani su samo u informativne svrhe i nije zamena za stručni savet. Portal Lepotica.rs ne pruža medicinske, psihološke niti bilo koje stručne savete i sadržaj tekstova na portalu ne predstavlja mišljenje autora i nije zamena za stručno mišljenje, te portal Lepotica.rs ne može preuzeti odgovornost za eventualnu štetu nastalu korišćenjem informacija iz sadržaja tekstova.