Sigurno vam je poznata scena, da čim se približite nekom ogledalu, počnete da čačkate kožu, cedite mitisere i radite svojoj koži sve ostale loše stvari. Nekada ne možemo da se odupremo tom porivu, iako to želimo. Postoje osobe kod kojih je ovo stanje alarmantno, i žive sa kompulsivnim “čačkanjem” kože, koje ima destruktivni efekat na kožu i um. U pitanju je poremaćaj poznat kao dermatilomanija. U nastavku vam otkrivamo više o ovom poremećaju, koji ozbiljno može naškoditi zdravlju vaše kože i psihe.
Šta je dermatilomanija?
Dermatilomanija, je poznata kao poremećaj “čačkanja” kože, i veruje se da je ima 1 od 20 osoba (oko 5%). Ovaj poremaćaj, zajedno sa trihotilomanijom, (poremećajem čupkanja kose), čini repetitivno ponašanje fokusirano na telo. Dermatilomanija je čak nedavno priznata kao distinktivni entitet u psihijatrijskom klasifikacionom sistemu.
Oni koji pate od dermatilomanije, često čačkaju, grebu, trljaju ili cede svoju kožu noktima ili alatima poput pinceta, rezultujući ranicama, otvorenim povredama, i ožiljcima. Koža ovakvih pacijenata može biti dubinski oštećena, u rasponu od 2 pa do više od stotinu lezija na njenoj površini. Posledice su i psihološke – ako imamo problema sa kožom lica, to ujedno čini da se osećamo loše i da teško izlazimo pred svoju svakodnevicu.
Kada se pojavljuje?
Iako se poremećaj čačkanja kože može javiti u svakoj dobi, najčešće je to u detinjstvu ili adolescenciji. Oko 75% osoba koje pate od ovog poremaćaja su žene. Osobe sa dermatilomanijom su privučene abnormalnostima svoje kože, poput bubuljice, akne, mitisera, urasle dlake. Potom sledi serija ponašanja koje pokušava da “popravi” ili ukloni tu abnormalnost. To obično ne funkcioniše, pa osoba završi sa ranicom na koži, koja krvari, upali se i ostavi ožiljak. Osoba nije zadovoljna rezultatom, jer je stvorila još veći problem sa kožom.
Često je pogrešno shvatanje da je ovaj poremećaj vezan samo sa stresom. Ljudi čine ove stvari svojoj koži kada su ili previše stimulisani (pod jakim stresom ili srćeno uzbuđeni), ili kada su premalo stimulisani (kada im je dosadno). Zato ovo ponašanje pruža stimulaciju kada ste premalo stimulisani, odnosno rasterećenje kada ste pod stresom.
Kako se tretira dermatilomanija?
Ne postoji dovoljno istraživanja koje pokazuju koji tačno tretman je najefikasniji, ali postoje određeni medikamenti u kombinaciji sa kognitivno-bihevioralnom terapijom, koja pomaže osobama da identifikuju svoje unutrašnje i spoljašnje okidače za ovakvo ponašanje. Tada osoba može da razvije tehnike “borbe” protiv ovog ponašanja. Ukoliko je uzrok stres, pacijent može poraditi na tehnikama anti-stresnog ponašanja. Bitno je da se zna da osobe koje pate od dermatilomanije nisu same, i da svi tretmani “rade”, ukoliko se posvete tome.
Povezano: 5 stvari koje ne smete raditi vašoj koži
Kako da prestanete da “čačkate” kožu?
- zaokupirajte ruke – probajte da stiskate meku lopticu ili da nosite rukavice u trenucima kada najčešće dirate kožu
- probajte da se svaki put sve duže odupirete porivu za ceđenjem i diranjem kože
- negujte kožu baš u trenucima kada želite da je “čačkate” – na primer, umite lice i naneiste kremu
- podelite problem sa ukućanima, kako bi vas “opomenuli” kada počnete sa diranjem kože
- neka vaša koža uvek bude čista, kako biste izbegli rizik od infekcije
Kada treba da posetite lekara?
- ako ne možete da prestanete da čačkate i dirate kožu
- ako uzrokujete ozbiljnu štetu koži, poput posekotina i ranica koje ne mogu da zarastu danima
- ako vam čačkanje kože uzrokuje emocionalni stres i pogađa vaš svakodnevni život.