U današnjem svetu, lepa kosa je sve – ona čini da se osećam samopouzdano, sigurno i lepo. Zato je loše šišanje nešto što pogodi svaku ženu, jer sa sobom nosi mesece frustracije i besomučnog stilizovanja, kako biste ponovo ličili na sebe. Da li je loše šišanje rezultat nedovoljne komunikacije, egoističnog frizera ili manjka njegovih veština, znajte da je svaka žena iskusila posledice lošeg šišanja. Zato vam u nastavku donosimo važne savete kako da sprečite loše ošišanu frizuru, i da uvek imate kontrolu nad kosom.
Kako da sprečite loše šišanje u salonu?
#1: Slike frizure su poželjne, ali smo one “prave”
Slike koje donesete frizeru u salon, kako biste dočarali dužinu koju želite dosta pomažu, ali samo ako odaberete ženu sa sličnim oblikom lica i teksturom kose. Dok određeni izgled savršeno pristaje nekom drugom, na vama može izgledati potpuno promašeno. Frizeri su obučeni da prepoznate ove greške. Dobar frizer će predložiti alternativnu koja će vam više odgovarati.
#2: Vizualizujte sve
Objašnjavanje onoga što želite je jedna stvar, ali bukvalno pokazivanje je potpuno druga stvar. Izbegnite davanje uputstva o dužini skraćene kose u centrimetrima. Oni jesu naučna mera za dužinu, ali su subjektivni – niko u salonu ne koristi lenjir.
Zato je bolje da podignete kosu do dužine koju želite ili da pokažete prstima na krajevima kose koliko želite da se skrati. Ako tražite baš određeni stil šišanje – donesite sliku. Frizeri su vizualne osobe. Na taj način ćete sprečiti moguće greške i nezadovoljstvo ošišanom frizurom.
#3: Uradite “domaći zadatak”
Postoje neke stvari koje morate obaviti pre odlaska na šišanje, kako biste dobili najbolje moguće rezultate. Od toga da li želite suvo šišanje ili klasično sa šamponiranjem, zavisi kako ćete doći u salon:
- suvo šišanje – dođite sa čistom, sveže opranom kosom
- pranje kose + šišanje – dođite sa kosom koja je blago stilizovana, kako bi frizer video prirodni pad vaše kose i kako je najčešće stilizujete
- kovržava ili talasasta kosa – ne perite kosu dva dana pre šišanja
Povezano: 7 pitanja koja morate postaviti sebi pre odlaska na šišanje
#4: Obratite pažnju dok se šišate
Iako su odlasci kod frizera namenjeni opuštanju – posebbno kada vam neko radi masažu skalpa, kako biste izbegli katastrofu, dobro je da bacite oko šta frizer radi. Kada vas neko šiša, to nije najbolji trenutak da listate magazin, kuckate na telefonu ili dremate. Pratite u ogledalu šta frizer radi i ne plašite se da pitate ili date sugestiju.
#5: Ne koristite stručne frizerske termine
Klonite se “tehničkih” izraza poput: uglova, layera, itd, dok opisujete frizeru šta želite. Razlog za to je što vi možda podrazumevate potpuno drugo značenja za te reči, i vaše razumevanje ovih tehnika se možda razlikuje od osobe koja vas šiša. Pametnije je da frizeru kažete: “želim da kosa bude kraća oko lica, ali ne i pozadi”. Te jednostavne sugestije će svaki frizer znati da pretoči u delo.
Povezano: Greške koje činite u frizerskom salonu, a sabotiraju šišanje i farbanje
#6: Ne znači ne!
Dobar profesionalni frizer vas nikada neće naterati da uradite sa kosom nešto što ne želite. U profesionalnom svetu, ne znači ne! Najvažnija stvar je da pronađete frizera sa kojim ste dovoljno bliski i osećate se ugodno, kako bi radio samo ono što vi želite.
#7: Kada pronađete dobrog frizera, prepustite mu se
Ljudi dolaze u salone sa puno oklevanja, ili smatraju da oni najbolje znaju šta će im dobro pristajati, a to nije uvek slučaj. Ponekad je potrebno da se povučete korak unazad, popričate sa frizerom i verujete mu na kraju dana. Kada ste već pronašli “onog pravog”, prepustite mu i verujte mu.
Povezano: Površinsko šišanje – ova tehnika daje najzdraviju kosu!
_____________________________________________________________ Svi tekstovi i kompletan sadržaj na portalu Lepotica.rs napisani su samo u informativne svrhe i nije zamena za stručni savet. Portal Lepotica.rs ne pruža medicinske, psihološke niti bilo koje stručne savete i sadržaj tekstova na portalu ne predstavlja mišljenje autora i nije zamena za stručno mišljenje, te portal Lepotica.rs ne može preuzeti odgovornost za eventualnu štetu nastalu korišćenjem informacija iz sadržaja tekstova.