Iako je jesen, nadamo se da ste jutros naneli omiljenu SPF kremu, pošto su UVA zraci (oni odgovorni za vidljive znakove starenja) i dalje na snazi! S tim u vezi, kada biramo SPF kremu, ne možemo a da ne pomislimo na korejske SPF kreme, koje su postale sinonim za ultra-lagane teksture. Možemo zahvaliti Internetu što je upoznao zapadni svet sa korejskom negom kože. K-beauty se zasniva na skincare rutini koja se fokusira na nežnim i hidrirajućim sastojcima, a kako je prevencija ključ K-beauty nege, nije ni čudo što je SPF krema ključna u ovom režimu. Zapitali smo se, zašto su korejske SPF kreme toliko dobre, a njihove formule lagane, vodenaste, nemaste i superiorne spram SPF krema zapadnih brendova? U nastavku istražujemo za vas!
Koreja koristi inovativne SPF filtere
Brzinska lekcija iz hemije: SPF kreme ”rade” tako što zaustavljaju dva tipa UV zračenja – UVA i UVB, od prodiranja u kožu. Sastojci koji zaustavljaju UV zrake se nazivaju filterima, a u kozmetici postoje dve vrste: fizički i hemijski filteri. Fizički filteri ”sede” na površini kože i blokiraju UVA i UVA zrakove, a hemijski apsorbuju ove zrake. U Evropi i Koreji postoji izbor od preko 30 različitih SPF filtera, dok je u Americi dozvoljeno svega 14. Jasno je da korejske firme koriste inovativne filtere protiv sunca, koji su nemasni i lagani.
Korejske SPF kreme se lako obnavljaju tokom dana
Pošto Koreja ima pristup najinovativnijim formulama za SPF filtere, postoji značajna razlika u njihovom osećaju na koži. One se lagane, divno se ponašaju ispod šminke, ne ostavljaju beli trag na koži niti je isušuju. Ovi elementi su sjajna motivacija da ljudi redovno koriste SPF kreme i obnavljaju ih. Nanošenje SPF kreme je u Koreji toliko deo skincare rutine, da to više nije sezonska kozmetika. U zapadnom svetu, SPF se najčešće koristi tokom leta, ili na zimovanju, kada provodimo ceo dan na otvorenom. Pošto su korejske SPF kreme namenjene svakodnevnoj upotrebi tokom CELE godine, standardni su viši. Beli trag koji ostavljaju neke mineralne SPF kreme jednostavnu nisu prihvatljive u Koreji.
Još jedan aspekt korejskih krema za zaštitu lica od sunca je taj što su ove kreme multi-taskeri. One su infuzirane hranljivim sastojcima koji stimulišu hidrataciju kože, štite njenu barijeru i dubinski hidriraju.
Povezano: Da li treba da koristim SPF kremu za lice i tokom hladnih dana?
Korejske SPF kreme koriste SPF i PA oznake
UVA zraci prodiru dublje u kožu i odgovorni su za prerano starenje, dok UVB zraci imaju veći uticaj na površinu kože, uzrokujući opekotine i dovodeći do formiranja kancera kože. Kada vidite oznaku SPF 30 ili 50 – to je oznaka koja meri samo zaštitu od UVB zraka.
PA oznaka, prisutna na korejskim SPF kremama, meri nivo zaštite od UVA zraka , koristeći broj plusića koji se pišu posle ovih slova (PA++++ je najveći nivo UVA zaštite, dakle sa 4 plusića). Ovo označavanje je prvobitno počelo u Japanu, a sada se koristi naširoko za sve azijske SPF kreme. Jedan plusić označava malu UVA zaštitu, dva označavaju umerenu zaštitu, tri ukazuju na visoku zaštitu, a 4 plusića govore ta da SPF krema ima ekstremno visoku zaštitu od UVA zraka.
Povezano: Vodič kroz SPF oznake – koliko nas krema zapravo štiti od sunca?
Gde kupiti korejske SPF kreme?
Ne morate poručivati korejske kreme za zaštitu od sunca iz Koreje, već samo pogledajte izbor u lokalnim drogerijama i online shopovima koji već par godina uvoze ove SPF kremee na naše tržište. Dakle, potražite kremu sa SPF 50 sa PA++++ oznakom, ako želite maksimalnu zaštitu. Videćete da ćete poželeti da koristite ove SPF kreme cele godine, zbog njihove ultra lagane teksture.
Pročitajte još i: Pravilna rutina kada nanosite SPF kremu izgleda ovako!
_____________________________________________________________ Svi tekstovi i kompletan sadržaj na portalu Lepotica.rs napisani su samo u informativne svrhe i nije zamena za stručni savet. Portal Lepotica.rs ne pruža medicinske, psihološke niti bilo koje stručne savete i sadržaj tekstova na portalu ne predstavlja mišljenje autora i nije zamena za stručno mišljenje, te portal Lepotica.rs ne može preuzeti odgovornost za eventualnu štetu nastalu korišćenjem informacija iz sadržaja tekstova.