U današnjem brzom društvu, ljudi troše mnogo više vremena sedeći – kod kuće, na poslu ili tokom putovanja. Sedimo u proseku 13 sati dnevno i spavamo u proseku 8 sati. U sedećem položaju provedemo oko 21 sat dnevno! Posledično, bilo koja vrsta dodatnog sedenja – tokom gledanja televizije, za stolom na poslu ili za volanom, jednostavno je opasna za zdravlje.
Posledice predugog sedenja:
Salo na stomaku
Ako se ne krećete ili ne vežbate često, vaše telo neće moći sagoreti masti. Kretanje i vežbanje pomaže mišićima da oslobode molekule, kao što je lipoprotein lipaze koji igra ključnu ulogu u procesuiranju masti i šećera koje konzumirate. Kada sedite duži period, masti i šećer ne mogu biti obrađeni pravilno, pri čemu se stvara salo na stomaku (skladište se masti tamo gde ne želite). Povećanje obima struka je mnogo opasnije od ukupne telesne težine jer je povećan rizik od hroničnih zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa, raka i prerane smrti.
Srčani problemi
Sedenje na istom mestu satima ima negativan efekat na unutrašnje organe, a posebno na srce jer dovodi do lošeg protoka krvi koji opet uzrokuje visok krvni pritisak, povišen holesterol i kardiovaskularne bolesti.
Bol u leđima i vratu
Loše držanje tela prilikom sedenja stavlja veći pritisak na kičmu i kompresuje diskove u kičmi što može dovesti do prevremenog oštećenja mišića, kostiju, tetiva i ligamenata što kao posledicu ima hronične bolove vrata i donjeg dela leđa.
Nezdrav nivo šećera u krvi
Predugo sedenje utiče na povećan nivo šećera u krvi što može dovesti do dobijanja telesne težine, dijabetesa i srčanih bolesti. Sprečavanje ovih neželjenih zdravstvenih posledica ne uključuje recept za lek – sve što je potrebno da uradite jeste da ustanete, i izbegavate sedenje koliko je to dugo moguće.