Kada govorimo o dijetama, jedna od trenutno najpopularnijih je tzv. “intermittent fasting” dijeta – u prevodu, dijeta periodičnog gladovanja. Nemojte da vas uplaši ova reč “gladovanje” – ova dijeta se zasniva na ishrani koja se odvija u toku vremenskog intervala od 8 sati, dok preostalih 16 sati ne jedete ništa. Ova dijeta ima tradiciju, a otkriće ovog sistema ishrane je vrednovano i Nobelovom nagradom iz oblasti medicine! U nastavku vam otkrivamo sve o “intermittent fasting” dijeti!
Šta je tačno “intermittent fasting”?
Ovaj englski izraz se slobodno može prevesti kao “isprekidani post”, odnosno periodično gladovanje. Dijeta se sreće i pod nazivom “dijeta 16:8”. Zasivna se na otkriću mehanizma autofagije, za koju je zaslužan japanski naučnik Yoshinori Ohsumi. Autografija se zasniva na procesu koji ćelije koriste da razgrade i “recikliraju” ćelijske komponente, koji se dešava samo kada im mi to omogućimo – odnosno, u periodu gladovanja.
Ovaj režim ishrane zapravo dozvoljava vašem telu da sagori višak masnih naslaga. Pošto 16 sati u toku dana NE jedete, organizam će se okrenuti zalihama sopstvene masti, radi dobijanja energije.
Kako funkcioniše periodično gladovanje?
Određeni strupnjaci smatraju da ova metoda podržava prirodni unutrašnji časovnik organizma. Najveći broj ljudi koji prati ovu dijetu se uzdržava od hrane tokom noći, i dela jutra i dana. Oni najčešće konzumiraju namirnice tokom sredine dana.
Ne postoje restrikcije vezane za tip ili količinu hrane koju osoba može pojesti tokom intervala od 8 sati. Ova fleksibilnost čini “intermitteng fasting” režim lakim za praćenje. Određeni stručnjaci savetuju da se sa ishranom završi u rano veče, jer se tada metabolizam usporava. Svakako, hranu treba izbegavati 2-3 sata pre spavanja.
Osoba koja je na dijeti periodičnog gladovanja bira jedan od “vremenskih prozora” kada je dozvoljeno jesti:
- Od 9-17h
- Od 10-18h
- Od 12-20h
Šta i kako jesti tokom 8h?
Unutar ovog vremenskog okvira, osoba može jesti svoje obroke i užine u njoj zgodno vreme. Redovni obroci su važni, kako bi se sprečili usponi i padovi šećera u krvi, i da bi se izbegla preterana glad.
Iako ova dijeta ne zahteva unošenje određenih namirnica, od velikog je značaja da se fokusirate na zdravu ishranu, i da izbegnete ili bar ograničite, unos junk food-a. Kada birate namirnice, fokusirajte se na:
- voće i povrće (sveže, smrznuto, konzervirano)
- integralne žitarice (kinoa, smeđi pirinač, ovas, ječam)
- životinjske i biljne izvore proteina (piletina, riba, sočiv, tofu, orašasti plodovi, semenke, cottage sir, jaja)
- zdrave masti iz ribe, maslina, maslinovog ulja, kokosa, avokada, semenki i orašastih plodova.
Povezano: 8 razloga zašto vaša dijeta ne funkcioniše
Benefiti 16:8 dijete
- mršavljenje (gubitak kilograma)
- detox organizma
- jačanje imunog sistema
- snižavanje nivoa insulina i šećera u krvi
- bolja koncentrancija i razmišljanje
- pomoć u lečenju dijabetesa tipa 2 i insulinske rezistencije
Šta raditi kada nastupi glad?
Ukoliko vas obuzme osećaj gladi tokom perioda od 16 sati, znajte da on dolazi poput talasa. Pošto je glad ujutru najmanja, probajte da preskočite doručak, kako biste dali organizmu više vremena da sagori masti. Tako ćete uspeti da kontrolišete apetit i ne preterujete u jelu i piću. Takođe – unos vode od barem 2 litre na dan je izuzetno važan u “intermittent fasting” dijeti.
Drugi modeli periodičnog gladovanja
Pored klasičnog, 16:8 modela gladovanja i jela, postoje drugačiji modeli, popout 15:9, 14:10 i 12:12. Za početak odaberite onaj koji je vama naizvodljiviji i držite ga se. Rezultati bi trebalo da budu vidljivi već posle mesec dana.
Pročitajte još i: Zdrava ishrana za sve – “Clean eating” dijeta
_____________________________________________________________ Svi tekstovi i kompletan sadržaj na portalu Lepotica.rs napisani su samo u informativne svrhe i nije zamena za stručni savet. Portal Lepotica.rs ne pruža medicinske, psihološke niti bilo koje stručne savete i sadržaj tekstova na portalu ne predstavlja mišljenje autora i nije zamena za stručno mišljenje, te portal Lepotica.rs ne može preuzeti odgovornost za eventualnu štetu nastalu korišćenjem informacija iz sadržaja tekstova.