7 fascinantnih činjenica o KOŽI koje sigurno niste znale!

By  |  0 Comments

Naša koža radi veliki posao – svaki kvadratni inč kože sadrži oko 19 miliona ćelija, 650 znojnih žlezda, oko 20 krvnih sudova i oko 1000 nervrmih završetaka! Koža je naš najveći organ i prva linija odbrane protiv spoljašnjeg sveta, uključujući iritanse i alergene. Održavanje zrave kožne barijere je ključna misija nege. Osim što deluje kao zaštitni organ, koža je i organ imuniteta, jer prepoznaje „uljeze“ poput raznih organizama i supstanci. Ona šalje „poruke“ organizmu da stimuliše alergijsku reakciju, ili drugi imuni odgovor tela, kako bi „uništio“ napadače. Fascinantno, zar ne? U nastavku saznajte čak 7 zanimljivih činjenica o koži, koje sigurno niste znale!

Ovo sigurno niste znale o koži!

#1: Naša koža skriva (ne tako lepu) tajnu

Nadamo se da redovno nanosite SPF kremu, tokom cele godine, i da vam je to postala navika. Iako možda to ne vidite u ogledlu, UV fotografije mogu otkriti oštećenja kože od sunca, koja leže ispod nje. Neke od ovih fotografija vas mogu šokirati!

Oštećenje kože od sunca mije vidljivo golim okom, ali se sve više pokazuje tokom vremena. Kako biste usporili i neutrasali efekte štete, dermatolozi preporučuju korišćenje retinoida tokom večeri i svakodnevno korišćenje zaštitnog faktora, bez obzira na godišnje doba!

spf zaštita

#2: Igra važnu ulogu u regulisanju temperature tela

Koža je naš lični termostat tokom procesa koji se naziva termoregulacija. Znojenje je funkcija tela koje reguliše našu temperaturu. Koža sadrži oko 2-4 miliona znojnih žlezda, a znojenje nije jedini način našeg „hlađenja“. Kada nam je posebno vruće, koža vrši proces vasodilatacije – odnosno širenje krvnih sudova ispod površine kože!

Zimi se događa suprotan proces – koža nas greje, putem suprotnog procesa vasodilatacije! Kako temperatura opada, krvni sudovi se skupljaju kako bi zadržali što je više moguće toplote.

Kada se naježimo od hladnoće, to je zapravo nasleđen termoregulatorni odgovor od naših krznenih predaka. Svaka naježena tačkica se nalazi oko jedne dlačice, koja čini sloj izolacije oko tela, i zagreva nas.

Povezano: Prekomerno znojenje i kako rešiti taj problem?

#3: Suva koža tokom zime može biti opasna

Kada temperature opadnu zimi, jaki vetrovi i unutrašnje grejanje može izvući svu vlagu iz kože. Suva koža nije samo estetski i komforni problem, već i potencijalna opasnost! Ispucala, narušena barijera kože predstavlja otvorena vrata za različite infekcije, viruse i bakterije. Zato se trudite da kožu posebno zimi hranite i hidrirate!

Hidrirajte je uz Skinology HYDRO FORCE hidratantnu kremu sa arganom i bisabololom!

suva koža

#4: Obnavlja se na 28 dana

Epidermis je tanki spoljašnji sloj kože, koji sadrži mrtve ćelije. Upravo se ovaj epidermis obnavlja na svakih 28 dana. Zapravo – ćelije kože nastaju na dnu epidermisa, i potrebno im je oko mesec dana da izbiju na površinu, dok se mrtve ćelije polako odvajaju i otpadaju. Čak i kada spavate, majka priroda radi svoj posao, tako što prirodno pilinguje vašu kožu!

#5: Negativno reaguje na stres

Koža oseća emocije, baš kao i vi! Stres je okidač za visok nivo hormona kortizola, kada se inflamatorni molekuli – citokini, šire kroz telo. Ovo može dovesti do stvaranja inflamatornih markera (enzima), koji razaraju kolagen. Kolagen je protein koji koži daje elastičnost, mladolikost i jedrinu.

Važna stvar za zdravlje kože jeste da pronađete način da se izborite sa stresom, kroz jogu ili neke druge mentalne tehnike opuštanja.

Povezano: 8 načina kako se stres manisfestuje na koži i kako to da sanirate!

#6: Promene na koži ukazuju na zdravstvene probleme

Stres nije jedina stvar koja uzrokuje odgovor kože. Mnoga stanja i infekcije uzrokuju promene na koži, bilo da se pojavljuju u formi osipa, koprivnjače, crvenila ili otoka. Recimo, kontaktni dermatitis ukazuje na alergijsku reakciju, a akne se često javljaju kao indikator hormonskih promena.

Razni drugi poremećaju kože mogu ukazivati na različita stanja, poput bolesti srca, dijabetesa, bolesti jetre ili nutritivne deficijencije.

bubuljice

#7: Deblja koža ima svoju svrhu

Deblja koža na petama i stopalima je deo naše evolucije – štiti nas dok hodamo. S druge strane, deblja koža na laktovima je nastala kroz vreme, jer se naslanjamo na njih. Radi se reaktivnom odgovoru na konstantno trenje. Za ove regije, koristite kreme na bazi mlečne kiseline, koja deluje kao pilingujući agens.

Pročitajte još i: Masna i problematična koža lica – Kako da konačno rešite ove probleme?

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Content is protected !!